35 godina Platoa i 10 naslova na koje smo ponosni

Počeli smo 1989. godine u jednoj prostoriji, sa jednim stolom i sa koliko-toliko jasnom idejom o tome šta smo želeli da napravimo. Knjižaru koja je u našim očima tada, pre 35 godina, u Beogradu nedostajala. Dve godine kasnije, osmelili smo se i u izdavačke vode i u njima plivamo još uvek.

Iako je pomenuti sto tek igrom slučaja bio žut, ispostavilo se da je ta njegova slučajnost mnogo toga odredila u Platoovom dugom životu. Na njemu su se donosile odluke i pravili planovi, na njega su stizali rukopisi i prevodi koji i danas žive u knjižarama (ili, pak, na opskurnim internet aukcijama) i njegove su boje, na kraju krajeva, postale i boje same izdavačke kuće. Ovaj komad nameštaja, a mogu se o njemu pisati romani, krenuo je kao vidljivo mesto okupljanja šačice ljudi koja čini Plato i možda je simbolično reći da smo zahvaljujući njemu i dan danas tu. Postao je prvi stub naše izdavačke kuće i, zahvaljujući njemu uspeli smo da podignemo i sve ostale koji su usledili.

No, o stolu, koji još uvek čuvamo, pričali smo dosta. O tome šta smo u ovih 35 godina uradili priču tek počinjemo. Od “Mandoline kapetana Korelija”, pa sve do “Genija”, “Meseca od papira” i brojnih drugih naslova koje smo objavili, a koji su obeležili književnu scenu Srbije i regiona, u našoj izdavačkoj kući skućilo se preko 500 naslova. Danas želimo da pričamo o deset onih na koje smo možda i najponosniji.

Povratak Kalvinovog remek-dela na književnu scenu Srbije

Itala Kalvina nije potrebno predstavljati kao pisca, ali ipak, ako bismo se i usudili da kažemo koju reč o ovom majstoru zanata, rekli bismo kako je jedno od najvećih imena postmoderne

 književnosti. Sa prvim izdanjem na srpskom jeziku publiku smo upoznali još 2001. godine (a prethodio mu je jedino hrvatski prevod iz 1981), pa stoga i ne čudi što je reizdanje njegovih romana u “novom odelu” našlo svoj put do brojnih čitaoca – novih i starih.

“Ako jedne zimske noći neki putnik” često je ulaznica u svet ovog italijanskog velemajstora, a mi je posebno volimo zbog toga koliko samo načina postoji da se ova knjiga pročita. U pravom duhu postmodernizma, ovo je roman koji nije roman, ovo ljubavna priča koja nije ljubavna priča, ovo je stilska vežba koja se igra sa očekivanjima i, na kraju krajeva, ovo je knjiga koja može biti šta god poželite da bude, a istovremeno ne mora biti niti jedna od tih stvari.

Najšokantnija ljubavna priča iz perioda Drugog svetskog rata

“Čitač” Bernharda Šlinka slobodno se može uvrstiti u najpopularnija dela koje je naša izdavačka kuća ikada objavila. Međutim, ovo je tek jedan u nizu epiteta koji se mogu dodeliti ovom bezvremenom romanu. 

S jedne strane, Šlink sa pravom nosi titulu najboljeg savremenog nemačkog autora i njegov analitični, oštri, a opet saosećajni stil katapultirao ga je u rang vrhunskih pisaca još decenijama unazad. S druge strane, sam je “Čitač” taj koji zaslužuje pohvale. Ovaj roman, koji ruši mnoge tabue, istovremeno je i pravo istraživanje krivice, iskupljenja i kompleksnosti ljubavi. On je pogled na najveći događaj u istoriji čovek iz potpuno neočekivanog ugla, a opet, i više nego ljudskog.

Najintimnije zadiranje u prirodu čoveka

Teško je pomisliti na Plato, a ne pomisliti na “Stonera” Džona Vilijamsa, kapitalno delo američkog književnog kanona koje je maestralnom prozom ispričalo potresnu priču o jednom nadasve običnom životu.

Iako živi u 20. godinama prošlog veka, Vilijamsov junak po kojem knjiga i nosi ime, ostao je relevantan sve do danas, pa je tako još uvek odraz u ogledalu mnogih patnji, nedaća i bola savremenog čoveka. Stoner, to smo mi, i teško je odvojiti se od njega dugo nakon poslednje pročitane strane. Upravo zbog toga smo se i odlučili da ga dovedemo na domaće tržište.

Kapitalno delo o Holokaustu

Ako u životu rešite da pročitate samo jednu knjigu o iskustvu u logoru tokom Drugog svetskog rata, neka to budu memoari Prima Levija. “Zar je to čovek” možda je jedna od najtežih priča koja će vam ikada preći put, ali je zato istovremeno i jedno od najneophodnijih štiva koje ćete ikada čitati. 

Njujork Tajms opisao ga je kao najvažniji ljudski dokument našeg vremena, a nakon 35 godina u ovom poslu i još mnogo, mnogo godina čitalačkog iskustva, Plato sa time jedino može da se složi.

Slika i prilika psihološkog trilera

Ako bismo vam rekli da je “Tunel” Ernesta Sabata intenzivno istraživanje ljudske psihe, čini nam se da bismo tek blago zagrebali po površini onoga što ovaj kratki, jezgroviti roman ima da ponudi. “Tunel” je putovanje u dubine ljudske okrutnosti, on je teška otuđenost, potraga za smislom i oličenje egzistencijalističke književnosti.

Međutim, uporediti Sabata sa Kamijem, Borhesom ili, pak, Kafkom, što nije redak slučaj kada pričamo o ovom Platoovom izdanju, iako autoru daje na renomeu, u biti vas može odvesti na pogrešan put. Sabato je Sabato i njega treba doživeti, a put do središta vodi vas pravo kroz tunel.

Jedina Kjerkegorova knjiga koju ćete razumeti

Razumete li, zapravo, filozofiju? I da li ste se ikada stvarno susreli sa Serenom Kjerkegorom, ocem egzistencijalizma? Štagod tvrdili, ako niste čitali “Strah i drhtanje” u prveodu velikog filozofa Slobodana Žunjića, verujemo da odgovor ne može biti potpun.

Vrativši se korenima naše izdavačke kuće, ove godine objavili smo reizdanje ovog važnog filozofskog toma. Dopunjeno vrsnim predgovorom i razmatranjima samog prevodioca koji sa originalnim tekstom vode besprekoran dijalog, pred vama je reizdanje jednog dela svetske misli koje je konačno opet stiglo na domaće tržište. I na njega ne možemo biti ponosniji.

Japanska književnost objavljena zajedničkim snagama

Mišimom smo bili fascinirani još od kada smo prvi put zaronili među stranice ovog japanskog književnika. A nismo jedini koji se tako osećaju jer, na kraju krajeva, upravo smo zbog ovog divljenja 2022. godine zajedno sa izdavačkom kućom Tanesi pripremili novo izdanje klasika “Zlatni paviljon”.

Mišima se čita sa knedlom u grlu i mislima koje se vijore. Njegov je protagonista taj koji će vas uznemiriti sopstvenom tamom, ali i taj koji će vam pružiti neveorvatne, meditativne uvide u pitanja prirode i lepote, žudnje i potrega za savršenstvom. 

Volter postaje deo Platoovih klasika

Platoova edicija “Bibliodiseja” imala je priliku da ugosti neka od najvećih imena klasične literature. Među njima je, četvrti po redu, stigao i Volter – i to sa čak tri nezaobilazna dela u jednom. “Kandid, Zadig, Mikromegas” istovremeno su i romani i filozofske pripovesti. Najlepši su plodovi Volterovog stvaralačkog duha i donose humor i satiru kroz mane i apsurdnosti društva i pojedinca. 

Ako želite da zaronite u Volterovu filozofiju, ne postoji bolja početna tačka. Ako želite da zaronite u filozofiju Platoa, došli ste na pravo mesto.

Domaći autor o kom se ne priča dovoljno

Uvrstiti Miroslava Popovića među svoja izdanja može se smatrati određenom privilegijom izdavačke kuće kao takve. Zbog toga su “Sudbine” roman koji uvek rado ističemo i kojem se i sami iznova i iznova vraćamo. 

Dragoslav Mihailović rekao je kako je malo u u književnosti knjiga u kojima živi toliko dobrih ljudi kao u Popovićevim “Sudbinama” i sa ovom izjavom ne možemo a da se ne složimo. Mada tematizuje težak period ovog regiona, same početke okupacije i početak Drugog svetskog rata, u ovoj hronici palanačkog života čeka vas sabirni centar običnih, malih, raznovrsnih ljudi koji teže da svoje živote prožive koliko-toliko lepo. 

Pravi pravcati “hiper roman”

Kako je ova lista započela sa Kalvinom, jednim će se njegovim poređenjem i završiti. U susretu sa samoproklamovanim “romanima” Žorža Pereka, obimno delo pod imenom “Život: uputstvo za upotrebu” često je pominjano u predavanjima ovog italijanskog autora. 

Prirediti jedno delo koje je svojevrsna književna slagalica nije bilo mali podvig, ali je deo Platoovog repertoara već dugi niz godina. U njemu Perek preseca i preseca veliki broj priča unutar jedne stambene zgrade u Parizu čije prostorije naizgled kriju beskrajne tajne. Perek u svom tomu temeljno opisuje živote stanara u pravoj tapiseriji ljudskih iskustava, tako da je svaki detalj važniji od prethodnog. 

Prigodno je, čini se, završiti ovo pismo jednim baš ovakvim poređenjem, jer se njime sumira i ono što Plato nastoji da postigne još od 1989. godine – napraviti skup ljudskih iskustava, posvetiti se svakoj sitnici, stvoriti mesto dobre knjige i u njemu ostati još dugo, dugo…