„Eskapistički antiratni romani postavljaju važna pitanja – a hrabri, poput ovog, nude i odgovore.“

Beograd, 21. 10. 2025. – Pisac Miloš B. Tomaš i izdavačka kuća Plato predstavljaju roman „Još jedna ratna igra“, koji prati život jednog nepravedno osuđenog beogradskog profesora za visokotehnološki kriminal i ratnohuškačke aktivnosti. U ovom napetom, tragikomičnom sudskom trileru, osuđeni Darko Minić biva procesuiran u Međunarodnom krivičnom sudu za dela koja nije počinio tokom povremenih boravaka u Zapadnom Berlinu osamdesetih godina, gde će ga niz neobičnih događaja tri decenije kasnije učiniti ratnim zločincem u jednoj nepriznatoj državi.

Autor romana kaže da ispred sebe imamo antiratni roman koji svira na više žica, a najdeblja je ona koja pravi presek sudbina brojnih ljudi u Evropi i svetu, kojima državne granice nisu konačno definisane. ,,Mog junaka, rođenog sredinom šezdesetih godina ceo život prati sindrom apatrida, od FNRJ do bolnog odvajanja Kosova i Metohije. Darko Minić pripada generaciji koja je ne samo verovala, već i nakratko živela evropske vrednosti, ali je doživela da im te vrednosti izmaknu u zrelim godinama – kada su im i najpotrebnije. Njemu birokratija sveta kojem je nekada težio nemilosrdno sudi za zločine koje nije počinio, dok se on bori da i dalje nastavi da veruje u iste vrednosti, kojima je prefiks ,,evropski” ostao samo kao fosilizovani morfem. Evropski mehur primenjuje svoje mehanizme koji uništavaju Darkovu porodicu, posao i ugled, ali ne menjaju srž onoga što ga je oformilo kao modernog beogradskog izdanka osamdesetih”, objašnjava Tomaš i dodaje da se u svetlu novih svetskih događaja i visoke polarizovanosti, ovaj roman bavi zapostavljenim delom zdrave građanske populacije.

,,Moj protagonista nastavlja da veruje u ono što je nekada mislio da zapadni svet jeste, a retko ko ne bi poklekao u njegovoj koži. Ova vrsta ljudi ne čeka samo da se okolnosti u njihovoj zemlji promene, već im je potreban višak nade i strpljenja da se čitav svet promeni, kako bi njihova maloljudna zemlja koja čini svega 0,07 od ukupne svetske populacije dobila šansu za normalan život.”

Na sličan način ovaj roman vide i renomirani pisci starije, srednje i mlađe generacije, koji su podržali kolegu i svoje mišljenje ostavili na poleđini knjige.

,,Iako mlad da bi se aktivno sećao cele epohe koju je opisao, Tomaš jako dobro razume nesreću nekada prozapadno orijentisanih građana i njihovo razočarenje razvojem geopolitičkih događanja poslednjih decenija. Njegov protagonista tokom pola godine života proživljava ono što je zadesilo, danas nazivane, “bumere” i “iksere”, kao i krah svojih mladalačkih ideala. Pisan sigurnom rukom, s jasnom strukturom i idejom, ovaj politički sudski triler pokazuje da srpska književnost nije do kraja potonula u samodovoljnost, bezidejnost ili reciklažu nacionalnih mitova, te da u Milošu B. Tomašu ima novog talentovanog proznog pisca koji će sasvim sigurno imati svoje čitaoce”, smatra pisac Zvonko Karanović.

,,U vreme sve ubrzanijeg, hirovitog i nepredvidivog toka aktuelne istorije, utehu, sigurnost i razumevanje geopolitičkog trenutka, u kojem se sve lomi i ništa nije nemoguće, tražimo svi, a nalaze retki. Upravo ta pojašnjenja i dalje mučnih i nejasnih kataklizmičnih raspada SSSR-a i SFRJ, čije odjeke čujemo i talase osećamo i danas, nam mogu pružiti upravo pisci poput Miloša B. Tomaša i romani kao što je „Još jedna ratna igra“. Naime, Tomaš ume da oduva prašinu sa poluzaboravljenih kompjutera 1980-ih i pokaže nam kako je ono čega smo se nekad polunaivno igrali danas matriks u kojem se borimo za smisao i opstanak”, objašnjava pisac i scenarista Pavle Zelić.

,,Junak novog Tomaševog romana Darko Minić neće imati sreću poput Gospodina Goluže da prekrati sebi muke, niti će kao Jozef K. uspeti da oseti stid i tako postane čovek, već će zauvek morati da ostane zaglavljen u apsurdnoj kazni sopstvene ne-krivice pred sudom koji se ne bavi pravdom, nego proizvodnjom pogodnih istina. Siguran posao, miran porodični život, pa i sećanja na mladost – sve će to biti uzdrmano i izvrnuto naopačke u pokušaju Darka Minića da pred sudom u Hagu istera pravdu koja je, čini se, unapred već opravdana političkim mahinacijama”, direktan je pisac i dramaturg Miloš K. Ilić.

Iz izdavačke kuće Plato navode da se ovde, pored pravnog trilera i sudske drame, radi o veoma direktnom i univerzalnom antiratnom romanu, koji nije samo eskapistički humani manifest čoveka koji želi da na trezven način postavi važna pitanja, već i hrabro daje odgovore na neka od njih.

,,Tomaš vešto uvezuje prošlost i budućnost, preispituje strane sveta, zaostavštine Berlinskog zida i raspada SSSR-a, odnos političkog Zapada prema Srbiji i građanska premišljanja u modernom svetu”, poručuju iz Plato Books. ,,Važno je napomenuti i koliko je ova pekićevska i kafkijanska radnja zanimljiva. Meta priča raspliće dešavanja tokom osamdesetih godina i govori o Darkovim čestim odlascima u Zapadni Berlin na razmenu učenika, gde je nekoliko godina zaredom boravio u nemačkoj porodici i gde se sprijateljio sa vršnjakom, sa kojim kreira jednostavnu tekstualnu igricu pod nazivom Ein Weiteres Kriegsspiel (Još jedna ratna igra). Kako mladići iz leta u leto sazrevaju i menjaju interesovanja, vršnjak postaje član određenih anarhozajednica koje se protive zapadnom poretku, zbog čega iz mladalačkog bunta ostvaruje kontakt sa SSSR-ovskim studentima sa druge strane zida. Ovaj skoro dokumentarni deo priče govori o mladim “preskakačima zida” sa različitim interesima, u čije je odnose sasvim slučajno bio uvučen i Darko, ali i njegova jednostavna demo verzija igre, koja je poslužila određenim grupama sa istočne strane zida. Upravo ono zbog čega će mu kasnije biti suđeno.”

Takođe, ovaj roman je uspeo da integriše zanimljive istorijske činjenice iz osamdesetih godina prošlog veka koje nisu imale tu sreću ili nesreću da uđu u digitalni levak i postanu sadržaj world wide web-a, čime ih Tomaš spasava od zaborava.

Podaci o piscu:

Miloš B. Tomaš je rođen 1983. godine u Beogradu. Završio je Petu beogradsku gimnaziju i Fakultet političkih nauka. Autor je romana I Mikelanđelov David se kruni (2006.), Maloletnice su ukras sveta (2008.), Na Savi treščina (2010.), Endemske vrste (2013.), Kineski san (2018.), Annus Mirabilis (2022.) i bio je prisutan u brojnim zbornicima kratkih priča. Snimio je nekoliko angažovanih filmova i bavio se TV novinarstvom, humanitarnim radom, pisanjem scenarija i copywritingom.

Još jedna ratna igra (2025) je sedmi roman ovog autora i u slobodnoj prodaji je od novembra 2025.