„Svojom ultimativnom knjigom – kratkim romanom Mesec i kresovi (1950) – Čezare Paveze je učvrstio status autora reprezentativnog ne samo za italijansku nego i za evropsku prozu koja je evocirala pustoš iza Drugog svetskog rata. U ovom se romanu neimenovani pripovedač, odrastao bez roditelja (tip takozvanog obeskorenjenog junaka) suočava sa svojevrsnom inverzijom odisejskog iskustva povratka u zavičaj. Rat u kom nije neposredno učestvovao, ipak je promenio sve u njegovom životu. Umesto Penelope dočekuje ga razočarani, ali i stoički raspoložen prijatelj Nuto. Zamenivši Kaliforniju rodnom italijanskom provincijom, pripovedač tek inicira putovanje – ono kroz vreme. Lica iz njegove mladosti su izbrisana, ili pak istrajavaju skrhana posledicama kolektivnog i intimnog stradanja. Tek odvažno samopromišljanje od čoveka kao bezimenog statiste u istorijskom metežu pravi ličnost. U Mesecu i kresovima takvo se iskustvo posreduje lirski snažno i patetično u meri koja ne dopušta sentimentalne viškove. Pavezeov roman tako sa čitaocem rezonuje i kao otrežnjujuće svedočanstvo, i kao reč utehe kojoj se veruje.”

Milan Vurdelja