Sanširo nije samo roman o odrastanju, već i roman uz koji je odrastala moderna japanska književnost. 

Priča o mladom i bezazlenom Sanširu Ogavi koji napušta mirnu i uspavanu provinciju Kjūšū i stiže u vrtešku modernog Tokija da započne studije na Carskom univerzitetu.  Pred njim se otvaraju tri sasvim različita sveta. Jedan su distancirani akademski krugovi, koji deluju nedostižno. Drugi iznikao iz tradicija njegove porodice i rodnog kraja i treći opojni, blještavi svet moderne i urbane omladine. U novom svetu, u kojem se zapadne ideje silovito prepliću s japanskim nasleđem, Sanširo upoznaje zagonetnu, nezavisnu i prelepu Mineko.

Kroz prepoznatljivu suptilnost i psihološku dubinu, Nacume Soseki majstorski oslikava univerzalno iskustvo odrastanja. Slika promašenih prilika, usamljenosti i potrage za sopstvenim mestom u društvu koje se nezaustavljivo menja. Ispod svega se krije i dirljiva priča o prvoj, nedorečenoj ljubavi.

Najjači utisak koji ova knjiga ostavlja jeste osećaj svežine i slobode. Izbor mladog studenta za glavnog junaka dobar je način da se taj utisak oliči. Svi se mi sećamo takvog osećanja samo iz vremena kada smo bili približno Sanširovih godina.

Da su Tanizaki ili Mišima pokušali da napišu takvu priču, nesumnjivo bi Sanširovoj neodređenoj zaljubljenosti u Mineko pripisali patološku crtu, videći u tome glavni izvor književnog interesovanja.

Mnogi Sosekijevi savremenici takođe su imali slične dekadentne sklonosti, pa je, stoga, japanska književnost zaista imala sreće što ju je stvarao neko ko je mogao da se uzdigne iznad tog nivoa.

Sanširo je prvi deo kultne Sosekijeve trilogije koju još čine romani Zatim i Kapija.

Pogledaj drugi klasik Nacume Sosekija ovde