Ova knjiga prikazuje današnji, savremeni svet kroz oči petnaest pisaca, petnaest posmatrača, od kojih svaki, prožet sopstvenim životnim mukama i nedoumicama, predočava nesreće koje kao da nisu morale da se dese. Zato ove priče razotkivaju, naizgled lepu kao razglednica, sliku sveta severnoevropskih zemalja. Da li je u njima baš sve pravedno i bajkovito? Pisci kao nožem seku i skidaju slojeve te prividne uređenosti i dovršenosti društva u kom se tamošnji čovek danas nalazi, koje je kao kaleidoskop nejasnih obrisa i kontura: zbunjuje i čini ljudsko biće rastrojenim pred mnoštvom izbora i puteva. I, sem kod pisaca kao što su Lena Lehtolainen, Jarko Sipila, Naja Marie Ait, Gretelize Holm, Georg Ursin i drugi, koji se drže popularne i klasične krimi priče u kojoj dobro pobeđuje zlo, a junak, najčešće policajac ili detektiv, pomaže da se zločinci uhvate, u ostalim pričama obreli smo se u carstvu senki, u jednom posthumanom društvu, kako bi se moglo naslutiti posle čitanja ovih crnih, odnosno noar priča, koje predstavljaju ličnu ali i iskrivljenu percepciju sveta.
16 – Antologija savremene danske i finske noar priče
Ovom antologijom želimo da vas vratimo jedan vek unazad, u period koji je umnogome oblikovao sadašnju Ameriku. Predstavljamo vam dvadeset sedam priča od isto toliko autora, od kojih su neki svetski poznati pisci, poput Stajnbeka, Ficdžeralda, Hemingveja, Tvena, Lavkrafta, Londona i Foknera, i pozivamo vas da se upoznate sa onima koji nisu toliko čuveni, ali ne i manje značajni, kao što su Edit vorton, prva žena koja je dobila Pulicerovu nagradu, zatim Stiven Likok, Suzan Glaspel, Vilijam Din Hauelz…
Priče su poređane po godinama rođenja pisaca, i žanrovski su vrlo raznolike. One su nastale u periodu od kraja devetnaestog do polovine dvadesetog veka u burnom razdoblju koje je donelo dva svetska rata, ekonomsku krizu, borbu za prava žena i borbu protiv rasne diskriminacije, ali i dobu kada je nastao džez i osvojene nove društvene i lične slobode.