Išiguro
28. decembar 2017.” Knjiga Zašto je Marks bio u pravu potrebna nam je danas da bismo mogli da sagledamo sopstvene greške, kada smo boreći se za svoje dobro i svoj napredak prešli u „drugu veru“ – kapitalizam, a zapravo izgubili svaki izgled za budućnost i potonuli. Dosta duboko.”
Odbrana Marksa u dest poglavlja
Nakon dvadesetogodišnjeg perioda odvajanja i pročišćavanja našeg establišmenta od marksizma i socijalizma, leva opcija poslednjih godina među građanima i nekim političkim strujama ponovo postaje poželjna i popularna. Uporedo sa ovakvim cikličnim ideološkim menama u našoj zemlji, u kojoj je marksizam i socijalizam ipak bio realnost dobrih pedeset godina, na Zapadu je sve vreme održavan čvrsto negativan stav prema ovom uređenju, uz postojanje određenih intelektualnih struja koje su, takođe konzistentno, bile opredeljene u levom smeru. Jedan od takvih istaknutih engleskih intelektualaca je Teri Iglton (1943), univerzitetski profesor, osvedočen stručnjak na polju teorije književnosti i teorije kulture, koji je svoju karijeru i društveni angažman od samih početaka gradio kao levičar. U njegovih preko četrdeset objavljenih knjiga ovo stanovište uvek ima povlašćeno mesto, a nekoliko vrlo značajnih za svoju temu i predmet izučavanja ima upravo Marksa i teoriju marksizma. Knjiga Zašto je Marks bio u pravu, koju imamo sada na srpskom jeziku, objavljena je 2011. godine u Engleskoj i spada u njegove novije opservacije u vezi sa teorijom marksizma, koje imaju veze kako sa konstantnim i rastućim kritikama ove ideološke sfere, tako i sa aktuelnim globalnim tokovima u politici i ekonomiji zbog kojih marksizam ponovo počinje da biva aktuelan i preko potreban.
Polazeći od deset uvreženih „optužbi“ protiv Marksa, Iglton gradi ovu knjigu kao raspravu sa ovakvim nerazrađenim i ne-promišljenima tezama, čija je postavka najčešće bila dirigovana, i to od onih centara moći koji su kao poredak bili predmet Marksove kritike i osude. Taj „poredak“ s kojim se Marks razračunavo i kojeg je još tada u 19. veku sagledao kao najveću opasnost za čovečanstvo, čije je drugo, odnosno prvo, ime kapitalizam, zaista je zavladao svetom, tako da su izgledi za bilo kakvu budućnost tog sveta nikakvi.
Opozicija kapitalizam–socijalizam, koja u svesti „prosečnog čoveka“ opstajava kao neka pomalo dosadna fraza, o kojoj svako sve zna, predmet je ozbiljne analize Terija Igltona u ovoj knjizi, s težnjom da rasvetli sva ta „znanja“ i zablude, koje su i dovele dotle da planeta grca u nesreći i nepravdi, sve vreme dajući za pravo svom tlačitelju – kapitalističkom poretku.
„Upečatljive nejednakosti u bogatstvu i moći, imperijalno ratovanje, pojačana eksploatacija, sve represivnija država: iako sve to karakteriše svet današnjice, to su, takođe, problemi na koje je marksizam ukazivao i promišljao tokom skoro dva veka“ – ističe Iglton u ovoj knjizi i postavlja kao glavni pokazatelj tačnosti Marksovih teorijskih „proračuna“. On sve vreme podseća na Marksovo pronicanje u samo biće kapitalizma – da menjajući faze i oblike on neprestano vrši ekspanziju i eksploataciju radi uvećavanja profita – koje mu je omogućilo da iznese utemeljene postavke o ovom poretku kao o samodestruktivnom, predviđajući ispravno da će konačna njegova faza značiti nekontorlisano nagomilavanje viška vrednosti koje neće imati kome da se prodaju kako zbog odsustva potrebe tako i zbog odsustva finansijske sposobnosti onih koji treba da budu tržišni konzumenti, zato što su prethodnom eksploatacijom od strane kapitalizma dovedeni do trajnog osiromašenja.
Ukazujući na Marksove pronicljive uvide, Iglton i sam u ovoj knjizi uspostavlja veze i izvodi zaključke o tome da je kultura pohlepe, konzumerizma i zgrtanja bogatstva, čiji smo mi danas svedoci, a koju je Marks predvideo kao pravo lice kapitalzma, zapravo izvor drastičnih socijalnih nejednakosti i globalnog siromaštva.
Još jedna važna zabluda razrešava se u ovoj knjizi. Iglton posvećuje pažnju onim tvrdnjama da je Marksova teorija nedovoljno postojana jer je i on sam isticao značaj i doprinose kapitalizma za razvoj čovečanstva. Ta, među zapadnjačko-kapitalističkim intelektualcima (kakvih i kod nas ima dosta) nazvana, „Marksova pohvala kapitalizmu“ iz Komunističkog manifesta, jeste dokaz intelektualne i teorijske nekompetentnosti, odnosno površnog čitanja Marksovog spisa, iz kojeg jasno proizlazi da je kapitalizam nedvosmisleno načinio krupan društveni, industrijski, tehnički napredak čovečanstva, izvodeći ga iz feudalnih odnosa, ali razlog i cilj tog „napretka“ bio je klasni interes. Teri Iglton podseća da isti klasni interes sprovodi kapitalizam i nekoliko vekova kasnije, kada u ime uvođenja demokratije i slobode u zemlje istočnog bloka sprovodi „čistu pljačku pod uglađenim imenom privatizacije, nezaposlenosti za desetine miliona ljudi, zapanjujućeg porasta siromaštva i nejednakosti, zatvaranja besplatnih vrtića i propasti mreža socijalne pomoći koje su tako dobro služile u ovim zemljama.“
Klasna borba i revolucija, kao jedna od najvažnijih Marksovih težnji, koju Iglton detaljno objašnjava u ovoj knjizi, ukazuje se danas kao ponovo aktuelna ukoliko se razmišlja u pravcu uspostavljnja pravednijeg poretka. „Dok pišem, nezaposlenost na Zapadu već se meri milionima i postojano se sve više povećava, a urušavanje kapitalističkih privreda predupređeno je samo prisvajanjem hiljada milijardi dolara od sopstvenih građana u finansijskom škripcu“ – ističe Teri Iglton u ovoj knjizi.
Kada se pročita ova knjiga, postaje sasvim jasno i da Marks jeste bio u pravu i zašto je bio u pravu. Ono što je pravo pitanje jeste ima li onih kojima je to jasno, i ako ih i ima mogu li oni nešto da učine. Odgovor je naravno negativan, ali čak ni to nije jedini problem, jer pored toga što nema prave snage i pravog znanja, pojavljuju se u svetu i kod nas trendovi lažnih levičara, koji zloupotrebljavaju izvorni levi, socijalno osvešćeni pogled na svet, za pridobijanje glasača i popularnosti, a iz pozicije platnog spiska kapitalističkih svetskih kontrolora.