Poznaješ li Sajrusa Šamsa? Ne? Jesi li siguran? 

Sajrus je stranac koji ti u nekim trenucima ide u susret u ogledalu. Onaj kog prepoznaješ na svojim fotografijama. Čovek sa previše identiteta od kojih nijedan nije postojan. Vidiš ga kako luta galerijama i traži odgovore među umetnicima, pesnicima, u samosažaljenju. On se plaši da će pogrešiti ko je i nada se da će nekada biti dovoljno dobar. Poznaješ Sajrusa kao što poznaješ samog sebe. Ipak, uvek ostane nešto neukrotivo što nam izmiče, zbog čega nam čovek ostane zauvek nepoznat. 

Ali hrabro je – i oslobađajuće – tragati za smislom. 

U suprotnom, priznajemo da nas je život prevazišao i da ga nismo razumeli. 

Svet opisan u romanu „Mučenik!” je svet koji ćeš prepoznati u sebi – jer svako mora da se intimno upozna sa sopstvenom žalošću, zavisnošću i identitetom.

Nezaboravan i suštinski originalan, „Mučenik!” je svedočanstvo nesavršenim čudima koja nas održavaju u životu dovoljno dugo da postavimo prava pitanja. Idealan za ljubitelje Oušna Vonga, Han Kang i svih tragičnih umetnika kojima ne možemo, a da se ne divimo.

Naelektrisan, duhovit i pre svega hrabar roman, „Mučenik!” je knjiga puna kontradiktornosti. I filozofska i zabavna i bolna i puna nade i oštra poput žileta. Akbar piše sa razumevanjem da svako od nas ponekad traži prosvetljenje, a ponekad saputnike. A činjenica da neke stvari nikada nećemo znati i da ćemo možda zauvek tumarati u mraku, postaje sopstveno otelotvorenje ljudskog iskustva.

Iz romana:

„Zbog čega pa čovek ima da se žali? Zbog ubijene supruge? Bola u leđima? Pogrešne klase bakra? Život je trajao sve dok ne bi stao. Nije tu bilo izbora. Reći ne novom danu bilo je nezamislivo. Tako da bi svakog jutra rekao da, a onda zakoračio u posledice.”

„Iseći stvari iz života je lako. Raskineš sa sranje partnerom, prestaneš da jedeš hleb, obrišeš Tviter. Iseci ga i obrisi onoga što te zapravo ubija postaće malo jasniji. Čitav Avramov svet ulaže u sebe i u ovo obećanje: ne laži, ne varaj, ne jebi, i ne kradi, i ne ubij, i bićeš dobra osoba. Osam od deset zapovesti odnosi se na nešto što ne smeš. Ali možete da živite ceo život ne radeći ništa od toga i da i dalje izbegnete da činite išta dobro. U tome je cela kriza. U korenu svega je trulež. U verovanju da se dobrota gradi u konstruisanom odsustvu, u nečinjenju. To verovanje sve kvari, čini da svako sa trunkom moći sedi na rukama.”