Ako čovek sebe izgubi u očima drugih, da li još uvek postoji? Jedan, nijedan i sto hiljada  najgorče je delo od svih, duboko humoristično i govori o raspadu života.

Kada mu supruga nonšalantno saopšti da mu se nos pomalo krivi u stranu, Vitanđelo Moskarda počinje da gubi dodir sa realnošću. Zbog ove naizgled nevažne konstatacije, Moskarada počinje da shvata da u očima drugih ljudi izgleda potpuno drugačije. Da na njega gledaju iz stotina hiljada perspektiva kojima je teško pronaći sredinu.

Najednom, naš junak počinje da se ponaša atipično kako bi iz sebe isterao tog stranca. U ludoj potrazi za sopstvenim identitetom nezavisnim od tuđih predstava, Moskarda iz jedne katastrofe uleće u sledeću. I sve to kako bi pokušao da dođe do slobode u svetu koji ga proglašava neuračunljivim.

Luiđi Pirandelo na genijalan način pokreće diskusiju o fundamentalnoj ljudskoj sposobnosti da komunicira, o pukoj usamljenosti čoveka i ograničenjima naše slobodne volje. A sve to uz premise humora protkane kroz tekst, koje roman Jedan, nijedan i sto hiljada suštinski izdvaja od svega drugog.

Istraži ediciju Vrli stari svet!

Mesec i kresovi – Čezare Paveze

Pakao – Anri Barbis

Vrli stari svet komplet