Ovaj kontroverzni prikaz bečkih umetničkih krugova započinje dolaskom pripovedača, pisca, na „umetničku večeru” koju priređuju jedan kompozitor i njegova supruga iz visokog društva — bračni par kojem se nekada divio, a koji je sada počeo da prezire. Počasni gost, glumac Burgteatra, kasni. Dok ostale zvanice nestrpljivo čekaju njegov dolazak, pripovedač ih posmatra kritičkim okom i započinje tihu, ali mahnitu, povremeno gotovo manijakalnu i često protivrečnu tiradu protiv svojih nekadašnjih prijatelja, od kojih je većinu okupila žena koju su toga dana sahranili.

U romanu „Seča šume“, razmišljanja o Joaninom životu i samoubistvu prepliću se sa ovim osudama i optužbama, sve dok se konačno ne pojavi slavni glumac, donoseći večeri rasplet kakvom se pripovedač nije ni usudio da se nada.