Kakva je to prava čovekova priroda kada misli da ga niko ne posmatra?

U pariškom pansionu početkom 20. veka jedan mladić u zidu svoje sobe otkriva rupu. Naizmenično voajer i gledalac, on opsesivno proučava privatne trenutke i tajne aktivnosti svojih komšija: porođaj, prva ljubav, brak, izdaja, bolest i smrt – svi mu se predstavljaju kroz improvizovanu i neprimećenu špijunku. 

“Pakao” je najpoznatiji roman Anrija Barbisa koji je još po objavljivanju šokirao široku publiku. Filozofska, introspektivna i intertekstualna, ova knjiga postala je i ostala kultni, moderni klasik francuske književnosti, postavljajući jedno od fundamentalnih pitanja: šta je ono što leži u srži čoveka što na površinu isplivava tek onda kada misli da niko ne gleda. I da li, na kraju krajeva, postoji suštinska bliskost drugom ljudskom biću ili smo svi mi ipak zauvek sami.

O autoru: Anri Barbis (1873 – 1935) bio je francuski novinar, književnik, pacifista i komunistički aktivista. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu kao dobrovoljac, ali se ubrzo razočarao, izrazivši ogorčenost u romanu „Oganj” u kojem je opisao stravičnu sliku rata i digao glas u odbranu mira.

Za ovaj roman dobio je i Gonkurovu nagradu, najprestižniju književnu nagradu u Francuskoj. 1923. godine se priključio Komunističkoj partiji Francuske. Kao saradnik Romena Rolana nastojao je stvoriti proletersku književnost. 

Najznačajnija dela su mu: Oganj, Pakao i Svetlost.