Roman koji se vratio iz mrtvih! 

Zamislite da napišete knjigu koja promeni način na koji svet razmišlja o politici, moći i istini. Knjigu koja postaje simbol borbe protiv totalitarizma, koju Orvel hvali, koju čitaju širom sveta. A zatim: original nestane bez traga.

To nije scenario iz filma o izgubljenom rukopisu, već stvarna sudbina romana Pomračenje sunca (originalno Sonnenfinsternis) Artura Kestlera. Jedne od najuticajnijih knjiga 20. veka, koja je doslovno bila izgubljena više od sedamdeset godina.

Kako je jedan doktorand slučajno oživeo izgubljeni rukopis

Godina je 2015. Mladi doktorand na Univerzitetu u Kaselu, Matijas Vesel, istražuje Kestlerov rad za svoju tezu o piscima u egzilu. Kopajući po arhivima stare švajcarske izdavačke kuće, nailazi na katalog:

„Kestler, Artur: Rubašov. Roman. Kucani rukopis. Mart 1940. 326 strane"

Rubašov? To je ime glavnog junaka Pomračenja sunca. Vesel traži dokument i u ruke mu dolazi kucani rukopis sa pečatima Francuskog cenzorskog ureda iz 1940. godine. Tri stotine dvadeset i šest strana: izgubljeni original koji je svet smatrao uništenim.

Rukopis koji je Kestler napisao u Parizu u proleće 1940. i koji je nestao tokom njegovog bega iz Francuske, zapravo je čitavo vreme bio u Švajcarskoj. Čekao je da ga neko pronađe.

I ovde, na samom kraju, naša priča zapravo počinje.

Kako je original nestao?

Kestler je rukopis završio u trenutku kada se nacistička invazija na Francusku već nadvijala nad Evropom.

Bio je bivši komunistički član Partije, Jevrejin i novinar – kombinacija koja ga je činila sumnjivim svima. Nedugo zatim uhapšen je kao „politički nepodoban stranac“ i poslat u internacioni logor Le Vern u Pirinejima.

Dok je on bio zatvoren, njegova tadašnja partnerka, mlada vajarka Dafne Hardi, pokušavala je da sačuva rukopis, kao i njegov prevod koji je istovremeno radila.

Nakon puštanja iz logora, oboje beže iz Pariza – ona u Englesku, on preko Legije stranaca u Portugaliju, pa ponovo u britanski zatvor pod optužbom da je nemački špijun.

U tom haosu, originalni rukopis nestaje. Prema jednoj verziji, konfiskovao ga je Gestapo; prema drugoj, završio je kod švajcarskog izdavača Emila Oprehta, gde će decenijama kasnije i biti pronađen.

Sve dok se to nije desilo, smatralo se da je rukopis nepovratno izgubljen, kao i čitavo jedno poglavlje evropske književne istorije.

Knjiga koja je preživela sve

Kestler je Pomračenje sunca pisao u vrtlogu istorije. Kao bivši komunista razočaran partijom, kao dopisnik iz španskog rata, kao čovek koji je preživeo zatvor. Njegov junak, Nikolaj Rubašov, postao je simbol svakog revolucionara koji se našao u mašineriji sopstvene ideologije.

Roman je objavljen 1940. u Engleskoj, ali ne u obliku u kom ga je Kestler napisao.

Originalni rukopis bio je na nemačkom, ali pošto je nestao bez traga, svet je čitao engleski prevod koji je napravila gospođica Hardi. I tako je nastala paradoksalna situacija: roman koji je zauvek obeležio evropsku književnost nije postojao u svom izvornom jeziku.

Decenijama su svi prevodi, sve recenzije, pa čak i univerzitetski kursevi, bili zasnovani na prevodu prevoda: na delu koje je nastalo pod pritiskom rata i u vrtlogu bega. Kestlerov original postao je legenda.

Roman koji je promenio tok istorije

Kada se francusko izdanje pojavilo 1946. (Le zéro et l’infini), ljudi su čekali u redovima kako bi kupili svoj primerak. Roman se prodao u više od dva miliona primeraka u prve dve godine.

Postojao je trenutak kada se govorilo da je upravo ova knjiga uticala na ishod referenduma u Francuskoj – i sprečila da zemlja postane komunistička republika.

To je moć književnosti: knjiga koja je napisana u mraku jedne sobe u Parizu postaje oružje ideja u posleratnoj Evropi.

Da li je to uopšte ista knjiga?

Kada je rukopis pronađen i objavljen 2018. godine, kao da smo ponovo oživeli antički paradoks o Tezejevom brodu koji bi i sam Kestler voleo:

Legenda kaže da su Atinjani čuvali brod kojim je Tezej plovio do Krita da ubije Minotaura. Brod je godinama stajao u luci kao spomenik, ali kako je stario, daske i jedra su trulela i morali su da ih menjaju – jednu po jednu, sve dok vremenom nije zamenjen svaki deo broda.

Tada se postavilo pitanje: ako nijedan deo više nije originalan, da li je to i dalje Tezejev brod? A ako nije – u kom trenutku je prestao da bude?

Tako i sa Kestlerovim romanom. Engleska verzija (Darkness at Noon) postala je „original“, knjiga koja je oblikovala čitave generacije mislilaca, od Džordža Orvela do Hane Arent. No, tek se sa pronalaskom nemačkog rukopisa pokazalo koliko je Kestlerov ton bio oštriji, njegov jezik precizniji, a misao dublja.

Pomračenje sunca nije samo priča o revolucionaru koji gubi veru. To je roman o jeziku koji preživljava, o rečenicama koje ne nestaju ni onda kad nestane papir na kom su napisane.

Povratak izgubljenog sunca

Postoji nešto duboko dirljivo u tome da se rukopis pronašao tek kad su svi odustali od portage. Kao da se i sama knjiga pobunila protiv zaborava.

Kada danas uzmete Pomračenje sunca u ruke, ne držite samo roman. Držite priču o knjizi koja je preživela rat, zatvore, izdaje i zaborav. O autoru koji je izgubio veru u revoluciju, ali ne i u moć reči.

I držite, igrom slučaja, prvi srpski prevod originala Kestlerovog dela sa nemačkog jezika.

Zašto je vredi čitati danas

Zato što Pomračenje sunca nije samo istorijska lekcija.

To je roman o savesti, strahu, veri u ideje i o tome kako se ideal pretvara u dogmu. U svetu koji i danas voli jednostavne istine i velike slogane, Kestler nas podseća da svaka ideja ima cenu.

I da je najopasniji mrak onaj koji dođe u podne.

👉 Pročitajte roman koji je 70 godina bio izgubljen u vrtlogu istorije. Roman koji je srušio mit o savršenoj revoluciji i naučio nas da svako „pomračenje sunca“ počinje kada ugasimo svetlo razuma.

Pomračenje sunca Artura Kestlera – knjiga koja govori kako revolucija jede sopstvenu decu.