Znajući koliko sve živo pliva u radosti pred Božić, Dikens koristi taj veliki praznik da učini jedno veliko dobro ljudima. Lakomog i svirepog bankara Skrudža pisac preobraća u čoveka, koji oseća tuđe bolove i hoće da pomogne bednima. Jer, mada je Božić najveći praznik, on veoma često pojača tugu nesrećnima, kojima čak ni Božić ne sme biti praznik! Često mu je bilo teško da se pri završetku dela rastane sa svojim junacima. O ovoj pripoveci sam je rekao, kako je, dok ju je sastavljao, „plakao i smejao se, opet plakao i silno se uzbuđivao“; misleći o toj priči, šetao je nekoliko noći po zabačenim londonskim ulicama kasno, kad ceo čestit svet spava.

Čarls Dikens (1812-1870) bio je engleski romanopisac. Njegova dela pripadaju ranoj fazi realizma. U
svom stvaralaštvu na prvo mesto stavlja moralne probleme – okupiran je borbom dobra i za. Ali prilikom iznošenja problema on ne „drži pridike“, on
slika. Pokazuje najcrnje stvari, ali ne ostavlja vas da gledate dugo u naličje života. Izvodi vas brzo na sunce i ne da vam da klonete. Kada je govorio o zlu i manama društva, Dikens je najglasnije kritikovao moć novca kao sile koja dehumanizuje čoveka. On podseća srećne da ima mnogo nesrećnih, a bogate da ima čitav svet onih koji rade, a ničega nemaju. Najpoznatija dela su mu Oliver Tvist, Dejvid Koperfild i Božićna pesma.