Stoner – najbolji američki roman za koji nikada niste čuli!

Džon Vilijams (1922-1994) bio je američki pisac i profesor na univerzitetu. Nakon završenog koledža i rada na radiju, pristupio je američkoj vojsci u Drugom svetskom ratu i dve godine proveo kao narednik u Indiji i Burmi. Posle rata se vratio školovanju, a nakon doktoriranja je dobio posao profesora kreativnog pisanja, čime se bavio punih 30 godina. Napisao je dve zbirke pesama i četiri romana od kojih su najpoznatiji ,,Stoner” (1965) i ,,August” (1973) za koji je dobio prestižnu nagradu National Book Award.

,,Stoner” potpada pod žanr koji se obično naziva akademskim ili univerzitetskim romanom. Kao što i naziv kaže, u pitanju su romani čija se radnja odigrava na univerzitetu ili u njegovoj okolini, u univerzitetskim kampusima ili domovima. ,,Stoner” prati Vilijama Stonera, rođenog na porodičnoj farmi. Umesto da nastavi tradiciju i posveti se porodičnoj zemlji, Stoner će upisati Poljoprivredni fakultet kako bi dodatno doprineo farmi. Nakon samo nekoliko dana na fakultetu Vilijam će se zaljubiti u predavanja iz engleske književnosti, promeniće smer bez znanja roditelja i tako im srušiti snove. Već će mu ti prvi sati provedeni na predavanjima zauvek zacrtati životni put.

,,Zar ne shvatate, gospodine Stonere?” – upita Sloun. ,,Zar još uvek ne poznajete sebe? Postaćete predavač.”
Odjednom, Sloun se udalji, a zidovi kancelarije uzmicahu. Stoner oseti da je izložen otvorenom vazduhu, i čuo je svoj glas koji upita: ,,Da li ste sigurni?”
,,Siguran sam”, reče Sloun nežno.
,,Kako možete znati? Kako možete biti sigurni?”
,,To je ljubav, gospodine Stonere”, Sloun reče veselo. ,,Vi ste zaljubljeni. Toliko je jednostavno.”
Bilo je tako jednostavno.

Najednom sve deluje moguće i Stoner kreće utabanom stazom savršenog života. Nakon profesionalnog uspeha uslediće ljubav na prvi pogled. Onog trenutka kada je ugledao Edit Ilejn Bostvik, znao je da sa njom želi da provede čitav život. Pred njim je bila ,,svetla, sigurna i nepromenljiva budućnost”. Nervozno ponašanje Edit Stoner nije protumačio kao alarmantno, ili ga, zaslepljen zaljubljenošću, nije tumačio uopšte. Nakon venčanja će shvatiti da brak u koji je uplovio nije onakav kakvim ga je zamišljao, a nervoza njegove supruge nije samo faza već karakterna crta koja će kulminirati nakon što par dobije ćerku.

Pomiren sa sudbinom Stoner se okreće jedinoj konstanti u svom životu i u potpunosti se posvećuje poslu. Rad kod kuće ubrzo će postati nemoguć zbog hirova njegove supruge i on će postepeno sve manje vremena provoditi u svom domu. Svoju situaciju prihvatiće pasivno, kao sudbinu, baš kao što će prihvatiti i susret sa mladom koleginicom koja će u njemu probuditi odavno usnula osećanja.

U svojoj najranijoj mladosti Stoner je ljubav video kao apsolutno stanje bića kojem, ako ima sreće, čovek može da pristupi; kada je sazreo, odlučio je da je ona raj lažne vere, koju čovek treba da posmatra s ushićenom nevericom, neusiljenim prezirom, i postiđenom nostalgijom. Sada, u svojim srednjim godinama, počeo je da shvata da ljubav nije ni blagosloveno stanje ni varka; video ju je kao ljudski čin postojanja, stanje koje se zamišlja i menja iz trena u tren i iz dana u dan, voljom i inteligencijom i srcem.

Ovu skandaloznu vezu držaće u tajnosti koliko god je to moguće, a umesto toliko željenog mira ona će mu doneti samo novu patnju i probleme.

Roman je ispripovedan laganim, gotovo lakonskim stilom, ali uprkos tome nije lagan za čitanje. Stoner je daleko od klasičnog tragičnog junaka, ali zidovi na koje u životu nailazi bude u čitaocu snažniju empatiju od one koju bude velike tragične priče. Džon Vilijams je jednom prilikom začuđeno komentarisao ovakav prijem svog junaka kod čitalaca. ,,Mnogi ljudi misle da je Stonerov život tužan”, kaže on u jednom od retkih intervjua koje je dao, ,,ali ja to ne mislim. Mislim da je imao dobar život, sigurno bolji od života većine ljudi. Bavio se poslom kojim je želeo da se bavi i razumeo je važnost svog posla… Stonerov posao je ono što mu daje određeni identitet i koji ga čini onim što jeste.”

Naravno, život ne čini samo jedna njegova sfera, a čak i ta u kojoj je Stoner bio najuspešniji nije bila staza bez trnja. Konflikt sa kolegom koji će prerasti u svakodnevnu bitku ugroziće Stonerov položaj na univerzitetu, ali će mu istovremeno dati razlog da se bori i konačno ostvari nekoliko malih pobeda na životnom frontu, ma koliko svaka od njih delovala uzaludno.

Impresivno je kako neka ovako svedena priča, bez dramatičnih obrta i napetih situacija može izmoriti i iscrpiti čitaoca. Navijaćete za Stonera, radovaćete se svakoj šansi koju mu život pruža i slomiće vam srce svaka bitka koju je izgubio. Čak i kada skrene sa moralne putanje, bićete na njegovoj strani jer je utisak da ovaj junak zaslužuje sreću koja mu konstantno izmiče utkan u svaku stranicu ovog romana.

Nepristrasno, razumno, razmišljao je o neuspehu, kakvim mu se činio njegov život. Želeo je prijateljstvo i bliskost prijateljstva koja će ga držati u ljudskoj rasi; imao je dva prijatelja, jedan je uzaludno poginuo pre no što je postao poznat, drugi se toliko povukao u redove živih da… Želeo je iskrenost i mirnu, prisnu strast braka; imao je i to, ali nije znao šta da radi s njom, i uvenula je. Želeo je ljubav; i imao je ljubav, i odrekao je se, bio je prinuđen da je ostavi u haosu mogućnosti… I želeo je da bude predavač, i postao je; ipak je znao, uvek je znao, da je veći deo života bio ravnodušan predavač. Sanjao je o celovitosti, nekoj vrsti čistote koja je bila potpuna; dobio je ustupak i agresivnu obmanu beznačajnosti. Tražio je mudrost, a na kraju dugih godina našao je neznanje. I šta još? – pomislio je. Šta još?

Retki su književni likovi koji su toliko usamljeni a istovremeno toliko bliski svakome od nas. I možda je upravo to razlog zbog kog ovaj roman ostavlja tako jak utisak na onoga ko ga pročita i ko se saživi sa trivijalnom sudbinom njegovog glavnog junaka. Upravo zbog toga je teško zaista voleti ovu knjigu. Možda je nepristrasan pogled junaka na sve ono što mu se tokom života dogodilo to što nas ostavlja bez teksta. Sumiranje jednog prosečnog života, sa neizbežnim usponima i padovima bez neke preterane filozofije, bez teodiceje, kukanja nad sopstvenom sudbinom ili zablude da smo zaslužili bolje.

Pročitajte ,,Stonera” i videćete i sami, biće vam teško da ljudima oko sebe objasnite zbog čega bi trebalo i oni da ga pročitaju. Dovoljno je, za početak, pokušati sa jednostavnim ,,pročitajte Stonera i videćete i sami”.

Autor teksta je Sandra Bakić Topalović.

https://stshbook.blogspot.com/