Kratak i izuzetno potresan roman Viktora Igoa jedan je od prvih tekstova protiv smrtne kazne. Roman prati protagonistu od trenutka izricanja kazne, vremena provedenog u zatvoru, pa sve do mučnog dolaska na giljotinu. Svakog dana osuđenik se budi u nadi da će biti pomilovan, ali kako sati odmiču on postaje svestan da ne može da promeni svoju sudbinu.
Za Dostojevskog roman Poslednji dan na smrt osuđenog predstavlja najiskrenije i najživotnije delo Viktora Igoa.

O autoru:

Viktro Igo (1802 – 1885) je rođen u Bezansonu, u Francuskoj. Bio je najznačajniji predstavnik romantizma u Francuskoj. Igo je bio aktivan i u političkom životu Pariza. Smatra se vodećom figurom u istoriji francuske literature i politike, koji nije samo doprineo romantičarskom pokretu u Francuskoj, nego je stekao i međunarodnu slavu zbog zalaganja za Treću republiku i demokratiju u zemlji. Viktor Igo je postao član Francuske akademije 1841. godine, nakon toga se uključuje u politički život i tada počinje da se bori protiv smrtne kazne, socijalne nepravde i da se zalaže za slobodu štampe. Viktor Igo je preminuo 22. maja 1885. godine. Njegova smrt je bila propraćena javnom žalošću. Više od 2 miliona ljudi pridružilo se njegovoj pogrebnoj povorci koja je krenula od Trijumfalne kapije pa do Panteona gde je sahranjen.