Imao je taj Markovaldo oko koje nije bilo baš mnogo naviknuto na gradski život: plakati, semafori, izlozi, svetleći putokazi, proglasi, iako su bili napravljeni da padnu u oči, nikada nisu privlačili njegov pogled koji je, činilo se, lutao pustinjskim prostranstvima.

Markovaldo je zbirka od 20 priča, po 5 za svako godišnje doba.

Glavna ličnost zbirke je zaljubljenik i tragač za prirodom u velikom otuđenom industrijskom gradu. On sanja o svežim, mirisnim letnjim noćima, oduševljeno prati rast pečuraka izniklim pukim slučajem u lejama bulevara, uživa u jednom avgustovskom prazničnom danu, u pustom i praznom gradu bez ljudi, bez saobraćaja. Maštar i sanjar, on živi u svom svetu, zamišljenom svetu dalekih zemalja i drugih vremena.

U neprekidnom dvoboju sa stvarnošću, Markovaldo neprestano gubi. Njegovi porazi uvek su utkani u komičnost situacije, tako da se u svesti čtalaca upečatljivije zadržavaju, ali ne izazivajući žaljenje i tugu, već neizmernu simpatiju i osećanje nežnosti prema glavnom junaku.

 Julijana Vučo

Italo Kalvino (1923–1985) bio je italijanski pisac i novinar. Rođen je na Kubi a detinjstvo proveo u San Remu. Poslednje godine Drugog svetskog rata priključio se partizanskom pokretu. Kasnije se politički aktivirao u krugu italijanskih intelektualaca komunista okupljenih oko izdavačke kuće Einaudi. Kalvino je jedan od najznačajnijih italijanskih pisaca dvadesetog veka, a svakako najoriginalniji: tematski i stilski sasvim različit od svih dominantnih književnih struja i pravaca tog doba. Dobitnik je mnogih književnih nagrada i priznanja, bio je predlagan za Nobelovu nagradu.

Njegov književni opus je obiman i značajan gotovo u celosti a najznačajnija dela su: Ako jedne zimske noći neki putnik, trilogija Naši preci, Kosmikomike, Nevidljivi gradovi, Američka predavanja.