Zvezda jezivog romana Daleka zvezda autora Roberta Bolanja jeste Alberto Ruis-Tagl, koji koristi državni udar iz 1973. godine da pokrene sopstvenu verziju Nove čileanske poezije: multimedijalni poduhvat koji spaja pisanje stihova na nebu, poeziju, mučenje i fotografske izložbe.

“Imam, rekao je kada smo se osamili u mojoj sobi, dve vesti, jedna je dobra a druga loša. Dobra je bila da su nas izbacili s univerziteta. Loša je bila da su skoro svi naši prijatelji. Rekao sam mu da su verovatno privedeni ili, kao sestre Garmendija, otišli u kuću na selu. Ne, rekao je Bibijano, i bliznakinje su nestale. Kad je rekao “bliznakinje”, glas mu je zadrhtao. Ono što  je usledilo teško je objasniti (iako je sve u ovoj priči teško objasniti), Bibijano se navalio na moja ramena(doslovno) dok sam sedeo pored nogu kreveta, i neutešno počeo da plače na mojim grudima. U prvi mah sam pomislio da je pretrpeo neki napad, udar. Kasnije sam shvatio kako, bez ikakve sumnje, nikada više nećemo videti sestre Garmendija…”

Pogledaj sve Bolanjove knjige ovde.

O autoru:

Roberto Bolanjo, rođen u Čileu, živeo je u Meksiko Sitiju od 1968. do 1977, gde je našao inspiraciju za svoje velike romane Divlji detektivi i 2666, a zatim je prešao da živi u Barselonu, gde ih je i napisao.
Veliki hroničar našeg vremena, Bolanjo je danas najuticajniji i najuzbudljiviji južno-američki pisac. Čitanje Bolanja je kao da slušamo priču o tajni. U serije njegovih kraćih romana veliki uspeh imala je Daleka zvezda, još jedna priča o zlu Pinočeovog režima u Čileu, ali napisana na potpuno poseban način, i koja donekle predtavlja uvod u 2666.,posthumno objavljeni roman.