„Vaskrsenje“ je dugo očekivani i prvi veliki Tolstojev roman nakon Ane Karenjine. Kada je napokon izašao, u prodaji je nadmašio i Rat i mir i Anu Karenjinu.
Glavni junak romana je Dmitrij Nehljudov, plemić koji traži iskupljenje za štetu nastalu njegovim nepromišljenim postupcima u prošlosti. Kada u sudnicu u kojoj se zatekao kao jedan od porotnika prepozna Kaćušu Maslovu, sluškinju iz kuće svoje tetke, Nehljudov spoznaje svu svoju odgovornost za njenu sudbinu. Priprosta devojka koju je ljubio i napustio, ne znajući da je rezultat te veze dete, sada je prostitutka optužena za ubistvo. Nehljudov odlučuje da iz temelja promeni svoj život i da učini sve kako bi se odužio jadnoj devojci.
Za deset godina, koliko je stvarao svoj poslednji roman dugog formata, Tolstoj je u njega duboko usadio filozofska razmišljanja starog i moćnog anarho-pacifiste. Osuđujući laž i nepravdu na kojoj počiva rusko društvo i korumpiranost države, Tolstoj je u Vaskrsenju propovednik isto koliko i pisac.

O autoru: Lav Nikolajevič Tolstoj (1828−1910), bio je ruski književnik, književni kritičar, pacifista, levičar i filozof. Rođen je 9. septembra 1828. godine u Jasnoj Poljani, a preminuo 20. novembra 1910. godine u Astapovu.

Svojim stvaralaštvom imao je veliki uticaj na razvoj realističkih tradicija u svetskoj književnosti, a njegove napredne ideje o nenasilnom otporu uticale su na ličnosti koje su se pojavle kasnije, među kojima su najpoznatije Martin Luter King i Gandi. Njegov preobražaj iz autora raskalašnog i privilegovanog društva u nenasilnog i duhovnog anarhistu uzrokovan je njegovim iskustvima u vojsci i putovanjima po Evropi.

Najpoznatiji je po romanima „Rat i mir“ i „Ana Karenjina“ kao i novelama „Smrt Ivana Iljiča”, „Kozaci”, i smatra se jednim od najvažnijih ruskih realista.