Poslednja knjiga Džulijana Barnsa, o rastanku i nevidljivim tragovima koje ostavljamo za sobom

Odlazim(o) započinje na granici – na samoj ivici jednog života. No, umesto da ostane na toj granici, priča se širi, produbljuje i postavlja univerzalno pitanje: šta ostaje kada nas više nema?

Kroz refleksije i uspomene, roman gradi sliku sveta koji se lagano povlači, ali u kom emocije, odnosi i tragovi prošlosti ne prestaju da oblikuju stvarnost. Barns ne žuri – njegova pripovedačka ruka vodi nas pažljivo kroz slojeve misli i sećanja, ne upadajući u patetiku, već dozvoljavajući tišini da kaže ono što reči ne mogu. Središnji lik, iako neimenovan, nosi univerzalnu ljudsku čežnju za smirenjem i pomirenjem – sa sobom, sa drugima, sa neizbežnim. Roman se ne oslanja na velike zaplete, već na nijanse: jedan pogled, jedno sećanje, jedno pitanje koje odjekuje tiho, ali duboko.

Barns majstorski prikazuje koliko su naši unutrašnji pejzaži krhki i koliko je snage potrebno za prihvatanje prolaznosti. Odlazim(o) je roman koji se čita polako, sa pauzama za razmišljanje, i koji ostaje s čitaocem dugo nakon poslednje stranice.