Šopenhauer kao vaspitač (1874) je Ničeov mladalački spis koji je, s jedne strane, kritika obrazovnih ustanova u Nemačkoj njegovog vremena, a sa druge, razmatranje o kulturi, prevazilaženju ograničenja koja individuu osuđuje na robovsku svest, i rođenju genija kao najvišem cilju kome bi trebalo da teži čitav ljudski rod.

On smatra da pravi filozof prvenstveno svojim životom vaspitno deluje na druge, tako što im primerom pomaže da prevaziđu sebe i postanu celovite ličnosti.

Navodeći tri tipa čoveka koji svakome mogu poslužiti kao modeli za preobražaj – rusoovski, geteovski i šopenhauerovski – Niče se ovde prvenstveno bavi Šopenhauerovom nezavisnošću u sagledavanju istine, nasuprot Kantu, koji je zaradi profesure bio u podaničkom odnosu prema državi.

Slobodan poput starih Grka, Šopenhauer je, po Ničeu, uspeo da vidi celovitu i istinitu sliku ljudske egzistencije, te je tako praktičnu filozofiju vratio u život, nakon duge dominacije metafizičkih sistema.

U ovom delu su primetne sve odlike Ničeovog stila – razorna kritika postojećeg, ironija i humor na ivici cinizma, te profetski ton filozofa čija je misija da nas probudi i povede ka najvišem cilju.

Како се филозофске идеје могу објаснити кроз вицеве

Платон и кљунар уђу у бар је духовит курс из филозофије какав би свако желео да је могао да има у школи. Истовремено хумористична и образовна, ова књига је водич кроз западну филозофију. Читајући ове филозофске вицеве, уз непрестани смех читалац на лак и разумљив начин сазнаје и разуме главне струје филозофског мишљења и стиче увид у филозофске поставке великих филозофа од Платона до Хегела.

Индуктивни аргумент по аналогији:

Други проблем с аргументима по аналогији јесте што добијате тотално другачије аналогије с другачијих тачака гледишта:

Три студента технике расправљају какав мора да је био Бог који је дизајнирао људско тело.

Први каже: „Мора да је Бог машински инжењер. Погледај све те зглобове.“

Други каже: „Мислим да Бог мора да је електроинжењер. Нервни систем има хиљаде електричних веза.“

Трећи каже: „Заправо, Бог је грађевински инжењер. Ко би други спровео цевовод за токсични отпад кроз зону за рекреацију?“

Хумористичко и филозофско путовање кроз живот

И у овој књизи Данијел Клајн на топао, духовит и промишљен начин показује како филозофија одређује свакодневни живот.
Као млад студент филозофије, Клајн је испуњавао једну свеску кратким белешкама о мислима великих филозофа, настојећи да нађе неко упутство како да води најбољи могући живот. Сада, у својим седамдесетим годинама, Клајн ревидира своју младалачку колекцију филозофских мисли и проширује је новим увидима наталоженим животним искуством. Сваки сажетак филозофских учења од Епикура до Емерсона и Камија обојен је специфичним Клајновим духовитим поентама. Данијел Клајн, ненадмашни филозоф-шаљивџија, у овој књизи дотиче највећа животна питања, остављајући нас насмејаним и просветљеним истовремено.